Chapter 1

vagalogo

POCETNA FILMOVI IGRICE GALERIJA KNJIGA HOROSKOP TV UZIVO SANOVNIK VICEVI
SMS PORUKE PRAVOSLAVLJE ANIMACIJE RECEPTI KRAVATA SMOOTHIE POZADINE CAT GORDAN CAT PLANINARKA

 

   WMPWINAPREAL

  


Dobro dosli
 

Chapter 1

Pravoslavni kalendar za tekucu 2016 godinu sve slave praznici postovi.Ponasanje u hramu ponasanje na krstenju proslava Uskrsa i Bozica.Pravoslavne molitve oce nas svete tajne u pravoslavlju kako se krstimo i dosta toga u pravoslavlju

    Oce nas

    •••Kako se krstimo•••

    Sastavimo tri prsta desne ruke - palac, kažiprst i srednji.
    Ali potpuno ravno.
    Zato što ova tri prsta simbolicki predstavljaju.
    Kad smo tako sastavili prste desne ruke.
    Njima dodirujemo celo i kažemo: "U ime Oca.
    Zatim spuštamo ruku na grudi u visini srca govoreci: "I Sina.
    Onda podignemo ruku i dodirnemo prvo desno pa lijevo rame i kažemo.
    I Svetoga Duha".
    Potom skrstimo desnu preko lijeve ruke i kažemo.
    "Amin" , što znaci: neka tako bude.

    Oce Nas

    Oce nas koji si na nebesima da se sveti ime Tvoje
    Da dode Carstvo Tvoje,
    Da bude volja Tvoja,
    I na zemlji kao na nebu.
    Hleb naš nasušni daj nam danas i oprosti nam dugove nase
    Kao što i mi oprastamo duznicima svojim
    I ne uvedi nas u iskusenje,
    No izbavi nas od zloga.
    Jer je tvoje carstvo, i sila,
    I slava u vekove vekova.
    Amin.
    Sveta petka 10 Bozjih Zapovesti
    1. Ja sam Gospod Bog Tvoj, nemoj imati drugih bogova osim mene.
    2. Ne pravi sebi idola niti kakva lika, nemoj im se klanjati niti im služiti.
    3. Ne uzimaj uzalud imena Gospoda Boga svoga.
    4. Secaj se dana odmora da ga svetkuješ: sest dana radi i svrši sve svoje poslove, a sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome.
    5. Poštuj oca svoga i mater svoju, da ti dobro bude i da dugo poživiš na zemlji.
    6. Ne ubij.
    7. Ne cini preljube.
    8. Ne kradi.
    9. Ne svedoci lažno na bližnjega svoga.
    10. Ne poželi ništa što je tude.

    Molitva Bogorodici
    Raduj se blagodatna Marijo, Gospod je s tobom; Blagoslovena si Ti medu ženama i blagosloven je Plod utrobe Tvoje, Jer si rodila Spasitelja duša naših.

    Crkvene Zapovesti
    1. Moliti se Bogu i slušati službu Božju svake nedelje i praznika.
    2. Držati post pred Rodenje i Vaskrsenje Hristovo, pred praznik Sv, ap. Petra i Pavla, pred Uspenje Bogorodice, i svake srede i petka.
    3. Sveštena lica treba poštovati.
    4. Ispovedati grehe svoje i pricešcivati se u spomenute velike postove.
    5. Moliti se Bogu za one koji su na vlasti.
    6. Držati postove i molitve koje zapovedi episkop u vreme kakve nevolje.
    7. Crkvene stvari ne upotrebljavati
    8. Svadbe ne ciniti u vreme posta.
    9. Jereticke knjige ne citati.

    Krstenje Sedam svetih tajni

    1. Krštenje
    2. Miropomazanje
    3. Ispovijest
    4. Pricešce
    5. Brak
    6. Svještenstvo
    7. Osvecenje jeleja (ulja)
    Dve Hristove Zapovesti

    1. Ljubi Gospoda Boga svoga svim srce! svojim,svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.

    2. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.

    Glavne Sedam Vrline
    1. Smjernost
    2. Darežljivost
    3. Cistotamoralna cjelomudrost
    4. Covjekoljublje - milosrde
    5. Uzdržljivost
    6. Krotost - trpeljivost
    7. Revnost u vjeri i molitvi

    Glavni 8 grijesi
    1. Gordost
    2. Srebroljublje
    3. Razvrat - necistota - blud
    4. Zavist
    5. Neumjerenost u jelu i picu
    6. lakomstvo, pijanstvo
    7. Gnjev
    8. Ocajanje u lijenosti nemarnosti prema svom vjecnom spasenju
    Krstenje Bosiljak
  • Bosiljak je aromaticna biljka, prijatnog mirisa, koja se gaji u baštama i cvecnjacima. Bosiljak se nabere složi u buket (kitu) uveže se u struku i osuši. Takav se cuva preko cele godine i iznosi se kada sveštenik sveti vodicu da njime kropi ukucane. Bosiljak i njegov prijatni miris simvolizuju blagodat Duha Svetoga
  • Kadionica, žar i tamjan

  • Kadionica je obicno rucna, napravljena od zemlje ili metala, i ima raznih oblika koji su u skladu sa hrišcanskim duhom. U kadionicu se stavlja žar od drveta (od uglja ima neprijatan miris) i na žar se stavlja tamjan koji širi prijatan i blagouhan miris. Pošto u gradovima cesto nema žara, potrebno je nabaviti specijalni briket u koluticima koji zamenjuje žar i vrlo je praktican. Kadionica i žar u njoj, simvolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišcanske duše. Miris tamjana simbolizuje blagodat Svetoga Duha. Kadionica se upotrebljava prilikom svake molitve. Domacin kadi, držeci u desnoj ruci kadionicu i njome cini znak krsta. Kadi se prvo stariji pa mladi. Kadionica se takode drži na svecanom mestu u kuci.
  • Svete Tajne

  • Svete tajne u pravoslavlju su krstenje, miropomazanje i svestenstvo i ne mogu se ponoviti, ostale Svete tajne se ponavljaju. Pristup životu u Pravoslavnoj crkvi u celini je svetotajinski. Po hri?canskom verovanju, Sveta Tajna je cin koji preobražava. Preobraženje je istinski cilj Gospoda Boga u njegovim spasiteljskim delima. U Hristu, Bog ne samo da nas spasava, ne samo da nam oprasta grehe nego, takode, i preobražava na?e živote. Svete tajne su sve?tene radnje kojima Crkva preobražava nas život, osvecuje ga. Bog je stvorio materiju kao i duh, a stvarni greh coveka je sto je razdvojio i podvojio materiju i duh da bi se podredio materiji, postao njen rob. Svete tajne ponovno spajaju razdvojeno. Obicno se kaže da u Crkvi ima sedam svetih tajni, jer broj sedam oznacava savrsenstvo.
  • Sveta petka Krštenje

  • Cim dete malo ojaca, posle nedelju dve, može se izvršiti krštenje. Crkva preporucuje da se krštenje obavi što pre, jer ukoliko bi se desio nesrecan slucaj, da dete umre nekršteno, nad njim se ne može izvršiti opelo. Krštenje se vrši u hramu ili u manastirima i crkvama gde ima krstionica, a može i u domu roditelja.
  • Krštenje

  • Krštenje je Sveta tajna kojom covek postaje hrišcanin i clan crkve. Samo kršten covek ima pravo na sve ostale tajne i obrede u crkvi. Brojni su obicaji vezani za ovu Svetu tajnu, a mi cemo ovde izneti ono, što je verski potrebno i ispravno, i što je važno za crkvu, pocev od samog rodenja deteta. Po pravilu crkve, trebalo bi da sveštenik cita molitvu porodilji u prvi dan kada rodi dete, zatim u osmi dan posle rodenja, kada se detetu daje ime, i kada postaje oglašeni, i zatim u cetrdeseti dan, kada se vrši ocrkovljenje deteta (unošenje u crkvu). Medutim, prilike i okolnosti su u praksi zadržale samo dva momenta vezana za ovu Svetu tajnu, a to su: znamenje i krštenje.
  • Znamenje

  • Posle nekoliko dana od porodaja, kada majka i dete izadu iz porodilišta, vrši se znamenje deteta. Naime, neko od mladih ukucana, srodnika ili komšija, odlazi kod nadležnog sveštenika, sa jednom flašom za vodu po znamenje. Sveštenik osveti vodicu, naspe u flašu, stavi u nju jedan strucak bosiljka, i daje detetu ime, koje dete nosi do krštenja. To ime se zove "ime na znamenju". Ovo se vrši u spomen, kada su malog Hrista, odneli u osmi dan u hram i kada je dobio ime. Vodica u flaši se donosi kuci, i po narodnom obicaju ta vodica se dodaje cetrdeset dana u vodu kojom se kupa dete, ili sve do krštenja.
  • Krstenje Šta je potrebno za krštenje

  • Treba pripremiti krsnicu. Krsnica je platno bele boje, velicine od jednog do jednog i po metra, u koje se dete uvija posle krštenja. Od te krsnice se potom detetu sašije košuljica, benkica ili jastucic za spavanje. Obicaj je u nekim krajevima, da kad pocne krštenje, dete se zavija u ocevu belu košulju sve dok ne bude kršteno vodom. Bela košulja i krsnica simvolizuju nevinost, cednost i bezgrešnost, jer je bela boja simvol cistoce duhovne i telesne. Voda kojom ce se dete krstiti može se malo podgrejati, narocito u hladnim danima, da se dete ne bi prehladilo. Posle krštenja, voda se prosipa na mesto gde se ne gazi, ili se izlije uz neki kalem ili u cvece u kuci. Kosica koju sveštenik postriže pri krštenju, stavlja se u vosak, pa se i ona stavlja na neki kalem, ili se cuva u kuci kao uspomena na ovaj veliki dogadaj u životu deteta Sveca koja se pali na krštenju, takode se cuva u kuca kao draga uspomena. Potrebno je i ulje, po mogucnosti maslinovo, kojim se dete pomazuje.
  • Majka na krštenju

  • Ukoliko se dete krštava pre cetrdesetog dana, od rodenja, majka ne može da prisustvuje krštenju, jer se žena cetrdeset dana posle porodaja smatra necistom. Inace, ako se krštenje obavlja posle cetrdeset dana, preporucljivo je i poželjno da majka prisustvuje krštenju jer je to veliki dan i za njeno dete i za nju.
  • Vreme krštenja

  • Imajuci u vidu, da svecani dogadaj krštenja prate obavezno i gozbe, dakle, pripreme svecanog rucka, crkva preporucuje, da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi, a u protivnom, ako se krštenje obavlja uz post, obavezno treba spremati posnu hranu. Veliki greh cine oni roditelji, koji za tako važan i veliki dan i dogadaj svoga deteta, uz post pripremaju mrsnu hranu, i tako vrše javnu sablazan i navlace prokletstvo na sebe i svoje nedužno dete. Inace, krštenje se može izvršiti u svaki dan, i u svako doba dana i noci. Dobro je ukoliko se može krštenje obaviti praznikom da se dete i roditelji taj dan priceste, ukoliko nije u onih prvih cetrdeset dana, kada majka ne sme u crkvu.
  • Isus Kum na krštenju

  • Pored sveštenika koji krštava, važan cinilac i važna licnost na krštenju jeste kum. Kum daje ime detetu. On je svedok krštenja i duhovni otac deteta, koje se krštava. Zato kum mora biti pravoslavne vere, kršten, cistoga i moralnoga života, mora biti punoletan, dakle, telesno i duhovno zrela osoba, i da ima fizicku mogucnost da ucestvuje u svetoj tajni krštenja. Roditelji ne mogu biti kumovi svojoj deci, a takode i monasi ne mogu kumovati na krštenju. Kum na krštenju se u ime deteta odrice satane, i sjedinjuje sa Hristom, cita, odnosno, ispoveda simvol pravoslavne vere u ime kumceta. Zato je njegova dužnost, da u daljem životu brine o verskom vaspitanju svoga kumceta. U našem narodu je zbog toga institucija kumstva na velikoj visini. Narod ne kaže uzalud: "Bog na nebu kum na zemlji".
  • Krštavanje odraslih

  • Iz poznatih razloga, u poslednjih nekoliko decenija, ostalo je dosta nekrštenih osoba u našem narodu. Danas, srecom, mnogi se interesuju za svoju veru i crkvu, i žele da se krste. Šta je važno kada je u pitanju krštenje odraslih osoba? Važno je najpre to, da osoba koja želi da se krsti, želi to iskreno i po slobodnoj volji. Zatim, treba da se upozna sa osnovnim istinama svoje vere, i da na svome krštenju ona cita simvol vere, a ne kum, kao kod dece. Takode, treba da se pripremi za krštenje, tako što ce postiti bar sedam dana, i posle krštenja primiti pricešce. Odrasli takode treba da imaju kuma. Crkva je snishodeci prema odraslima, primenila praksu, da se odrasli mogu krstiti i oblivanjem vode, a tamo gde ima krstionoca i gde se vrši pogruženje, postoje svlacionice i specijalne bele haljine u koje se oblace odrasli.
  • Krštenje u nuždi

  • Ako se desi, da dete u slucaju bolesti, dode u životnu opasnost, vrši se tzv. krštenje u nuždi. To krštenje može da izvrši svaka krštena osoba na sledeci nacin: Dete se polije, ili pokropi vodom i govore se reci: Krštava se sluga Božji (ime) u ime Oca Amin, i Sina Amin, i Svetoga Duha. To je formula krštenja, koju posle sveštenik, ako dete ostane živo ne izgovara, a sve ostale molitve i radnje vrši po poretku.
  • Isus Hrist Miropomazanje

  • U neposrednoj vezi sa Svetom Tajnom Krštenja stoji Sveta Tajna Miropomazanja, koja se vrši zajedno sa krštenjem. Miropomazanje je Sveta Tajna u kojoj se narocitom materijom, Svetim Mirom, vrši pomazivanje svih delova tela kroz koje primamo ovaj svet cela, ociju, no?drva, usta, ušiju, prsa, ramena, ruku i nogu. Sveto Miro je uljana materija, spravljena od skupocenih miraišljavih biljaka, koju osvecuje sam Patrijarh na Veliki cetvrtak i razašilje sveštenicima po eparhijama i parohijama. Sveštenik pomazuje naša cula izgovarajuci formulu: Pecat dara Duha Svetoga, dok kum potvrduje: Neka tako bude. Kao što je novorodencetu za telesni rast potrebna hrana, tako je i duhovnom novorodencetu radi uzrastanja, potrebna duhovna hrana – blagodat Božija. MiropomazanjeKrštenje je duhovno rodenje, a miropomazanje duhovna hrana novokrštenoga. Miropomazanjem svih cula ceo covek je ucinjen Hramom božijim. Posle miropomazanja sledi litija – ophodenje tri puta oko krstionice, uz pevanje jednog stiha iz Poslanice apostola Pavla galatima (3, 27): Vi koji se u Hrista krstite, u Hrista se obukoste, aliluja. Ovim ophodom je nacinjen krug kome nema kraja, krug koji simbolizuje vecnost (vecno jedinstvo krštenoga i miropomazanoga sa Hristom). Posle citanja Apostola i Evandelja, obavlja se omivanje (brisanje) svetoga mira, kako bi se ono sacuvalo od obesvecenja i postriženje kose. Postriženjem kose covek daruje plod svoga tela kao žrtvu i zavetuje se Bogu.
  • Za spašenje duše.

  • Naoružaj se cim ustaneš. Budi spreman da te neko ogorci, naruži, ismeje. Prigotovi oružja blagosti, strpljivosti, praštanja, molitve. Ne kreci preko praga pre nego što uzmeš ovo svoje oružje. Budi spreman da ce neko od tebe potražiti pomoc, zaštitu, pouku. Ne kreci preko praga pre nego što poneseš svoje oružje milosrda, hrabrosti, mudrosti, ljubavi.
  • Sveti Sava Pokajanje

  • To je sveta tajna kroz koju se opraštaju naši gresi, ako se ispovede, i kroz koju dobijamo izmirenje s Bogom. Koji se gresi opraštaju kroz svetu tajnu pokajanja, a koji ne? Svi gresi koje smo ucinili posle krštenja i koje smo ispovedili svešteniku i za koje smo se pokajali. Ipak ne može biti oprošten nasledni greh samo pokajanjem bez krštenja. Takode neki smrtni gresi ne mogu biti oprošteni „ni na ovom, ni u buducem svetu" prema Hristovim recima (Mat. XII 31). Šta je potrebno za ovu Svetu Tajnu? Ispovedanje grehova. pred sveštenikom, posle koga sveštenik cita molitve i u ime Svete Trojice razrešava lice koje se kaje. Kako znamo da su licu koje se kaje gresi oprošteni? Znamo iz Svetog pisma i Svetog predanja. Hristos je oprostio grehe pokajniku, a isto su to cinili i apostoli. Iz Svetog predanja znamo za mnoge primere grešnika, koji su se pokajali za svoje grehe, popravili se u životu i postali svetitelji.
  • Oprostaj grehova

  • Ko je dao vlast episkopima i sveštenicima da opraštaju grehove? Sam Gospod Isus Hristos, koji je rekao svojim apostolima: "Primite Duha Svetoga. Kojima oprostite grehe, oprostice im se; i kojima zadržite, zadržace se" (Jn. XX, 22—23). Ako je nekome ko se ogrešio oprošteno od strane onoga o koga se ogrešio, da li je potrebno da takav ide i kod sveštenika radi ispovesti? Preporucljivo je, jer svaki greh koji smo naneli ljudima, naneli smo isto tako i Bogu. Nema greha koji ne vreda Boga. Stoga je potrebno da idemo uvek kod Božjeg sveštenika radi ispovesti i oproštaja.
  • Ispovest

  • S kakvim duhovnim raspoloženjem treba da idemo kod sveštenika na ispovest? S iskrenim kajanjem i skrušenim srcem; isto tako sa osecanjem praštanja svima koji su se o nas ogrešili, i sa odlukom da se pokoravamo svešteniku koji vrši ispovest ukoliko naloži epitimiju.
  • Vrh Strane

    Epitimiju
  • Kakvu epitimiju (kaznu) može sveštenik da nam naloži? Razlicitu epitimiju, prema ozbiljnosti naših grehova, npr. da postimo, da se molimo, da damo naknadu nekome koga smo oštetili, da cinimo dela milosrda, ili, cak, da ne pristupamo svetoj tajni pricešca za izvesno vreme.
  • Pokajanje
  • Da li treba da pristupamo cesto svetoj tajni pokajanja? Što cešce to bolje. Neophodno je ispovedati se pre pristupanja svetoj tajni pricešca. Krajnje je nužno u bolesti jer ne znamo vreme svoje smrti. Stoga je potrebno da budemo spremni, sasvim spremni da se sjedinimo s nebeskom Božjom porodicom, kao pokajana, oslobodena od greha i blagoslovena deca Božja.
  • Pricest Pricesce

  • Šta je sveta tajna pricešca? To je sveta tajna u kojoj pobožni hrišcani pod vidom hleba i vina primaju istinito telo i krv Gospoda našeg Isusa Hrista. Ko je ustanovio svetu tajnu pricešca? Gospod naš Isus Hristos pred svojim ucenicima na poslednjoj veceri, uoci svoga stradanja i smrti. Kako je On ustanovio ovu svetu tajnu? To je opisano u sv. Jevandelju: "I kad jedahu, uze Isus hleb i blagoslovivši ga prelomi ga i davaše ucenicima, govoreci: uzmite, jedite ovo je telo moje. I uze cašu i davši hvalu dade im govoreci: pijte iz nje svi; jer je ovo krv moja novoga zaveta koja ce se proliti za mnoge radi otpuštanja greha" (Mat. XXII, 26—28). Za vreme koga bogosluženja se u crkvi priprema i prima sveta tajna pricešca? Za vreme najvažnijeg crkvenog bogosluženja, koje se zove Sveta liturgija. Zašto je sveta liturgija najvažnija od svih crkvenih bogosluženja? Zato što ona prikazuje citavu dramu Hristova života od Njegovog rodenja do Njegovog vaznesenja na nebo. Koji je najvažniji momenat na svetoj liturgiji? Osvecenje hleba i vina koje vrši episkop ili sveštenik. Zašto se ova sveta tajna vrši neprestano u crkvi? Zašto je Hristos zapovedio: „Ovo cinite za moj spomen" (Lk. XXII, 19).
  • Zasto se Pricescujemo

  • Zašto je potrebno da se pricešcujemo? Zato što od toga zavisi naš vecni život. Hristos je rekao: "Ko jede moje telo i pije moju krv ima život vecni, i ja cu ga vaskrsnuti u poslednji dan" (Jn. VI, 54).
  • Kakve su posledice neprimanja pricešca?

  • Kakve su posledice neprimanja pricešca? U tom slucaju smo u smrtnoj opasnosti, jer je Gospod rekao sasvim jasno: "Ako ne jedete tela Sina Covecjega i ne pijete krvi Njegove, necete imati života u sebi" (Jn. VI, 53). Kako treba da se pripremamo za svetu tajnu pricešca? Postom i molitvom, ispovedanjem svojih grehova i opraštanjem onima koji su se o nas ogrešili.
  • Svrha pricesca

  • Šta primamo kroz svetu tajnu pricešca? Primamo samoga živoga Hrista u sebe, i tako sjedinjeni s Njim, imamo vecni život, prema Njegovim recima: „Ko jede moje telo i pije moju krv stoji u meni i ja u njemu” (Jn. VI, 56). „Ko jede mene i on ce živeti mene radi" (Jn. VI, 57) Može li se to objasniti nekim uporedenjem? Deca uzimaju mleko od svojih majki, koje je u stvari materino telo i krv, ali tom hranom tela rastu. Slicno mi u sv. pricešcu uzimamo telo i krv Hristovu i tom hranom naše duše rastu i sazrevaju. Šta bi se još moglo reci o ovoj hrani naših duša? Naša tela su od zemlje, stoga se hrane zemaljskom hranom, ali su naše duše od nebeske suštine, stoga se moraju hraniti nebeskom hranom. I Hristos je rekao za Sebe: "Ovo je hleb koji je sišao s neba" (Jn. VI, 58). Koliko bi puta trebalo da se pricešcujemo? Najmanje cetiri puta godišnje (u toku cetiri posta). Ali je preporucljivo pristupiti sv. pricešcu što cešce, što je u zavisnosti od pripravnosti pricesnika. Osobito je važno pricešcivanje u bolesti. Koju molitvu treba da izgovorimo pre primanja svete tajne pricešca? "Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živoga, koji si došao u svet da spaseš grešnike od kojih sam prvi ja. Još verujem da je ovo istinito i precisto telo Tvoje i da je ova sama precista krv Tvoja. Stoga Ti se molim: pomiluj me i oprosti mi sagrešenja moja, ucinjena hotimicno ili nehotimicno, recju, delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se bez osude pricestim svetim Tajnama Tvojim za oproštenje greha i za život vecni"
  • Sveta tajna braka Isus

  • Šta je sveta tajna braka? Sveta tajna braka ili vencanje je sveta tajna kroz koju Sveti Duh sjedinjuje u jedno bice hrišcana i hrišcanku koji pred sveštenikom nepokolebljivo izjave da ce se ceo svoj život uzajamno voleti i jedno drugom biti verni, i koji primaju blagoslov za radanje i vaspitanje dece.
  • Blagoslov braka

  • Kako je Bog blagoslovio prvu bracnu zajednicu? Gospod Bog je u Raju blagoslovio naše praroditelje Adama i Evu i rekao im: „Radajte se, i množite se i napunite zemlju" (Postanje, I, 28).
  • Jedinstvo u braku

  • Kakvo je ovo jedinstvo muža i žene u braku? To je nešto najbliže od svih ljudskih odnosa, jer je receno: „Covek ce ostaviti oca svoga i mater svoju, i prilepice se ženi svojoj, i bice dvoje jedno telo" (Postanje, II, 24).
  • Zakon o braku

  • Da li je Gospod Hristos potvrdio ovaj stari zakon o braku? Da. On je ponovio iste reci Staroga zaveta, i govoreci protiv razvoda braka, dodao: „Što je Bog sastavio, covek da ne rastavlja" (Mat. XIX, 6).
  • Isus

    Osvecenje braka
  • Da li je Gospod Hristos osvetio brak? On je osvetio brak Svojim prisustvom na svadbi u Kani Galilejskoj i pretvaranjem na toj svadbi vode u vino (Jn. II).
  • Smisao braka

  • Da li je On time dao dublji smisao braku? Da, isto kao što se voda promenila u vino, tako se Njegovim prisustvom telesna ljubav menja u duhovnu ljubav dveju duša.
  • Radjanje dece

  • Da li je Novi zavet uneo neku promenu u pogledu radanja dece? Radanje dece u prehrišcanskom vremenu imalo je za cilj „napuniti zemlju", dok hrišcanski brak ima za cilj napuniti Hristovu Crkvu i na zemlji i na nebu, konacno — napuniti Raj.
  • Hriscanski brak

  • Ima li hrišcanski brak neki dublji simvolicki znacaj? Ima. Sveti ap. Pavle uporeduje bracnu vezu muža i žene s vezom Hrista i Njegove Crkve: „Muž je glava žene kao što je Hristos glava Crkve". Kao što covek i žena u braku postaju jedno, tako su jedno i nerazdvojni Hristos i Njegova Crkva.
  • Isus

    Problemi u braku

  • Pravoslavno eticko ucenje o braku održava i ucenje da intimni odnosi u okviru braka imaju višestruke fizicke, psihološke i duhovne dimenzije koje se ticu tajne braka i Božijeg promišljanja o nama iz ljubavi.
  • Zbog toga, zacinjanje dece (ili nemogucnost da se zacne) je Božija volja za odredeni par. Po definiciji, Božija volja ne može biti okrutna ili pristrasna vec je ona odraz Njegove neizmerne mudrosti i promisla. Pitanje planiranja porodice u braku pre svega je pitanje (životnih) vrednosti, pitanje samodiscipline i pokornosti Božijoj volji. Sve cešce i cešce sveštenici susrecu verene parove koji nemaju nameru da radaju decu nakon vencanja - ili barem to žele da odlože na neodredeno vreme. Ovo stvara sukob, jer u svetoj tajni braka sveštenik se moli za bogato potomstvo para kao znak Božijeg blagoslova.Sigurno je cisto licemerstvo moliti se za ovakav blagoslov ako par ne želi da ima decu! Cesto je slucaj da se dolazak dece odlaže veštacki iz tzv. "ekonomskih razloga". Ali ovi razlozi ne stoje uvek. Nekada se zapravo radi o izabranom hedonistickom životnom stilu i izbegavanju roditeljstva a ne o stvarnim ekonomskim razlozima. Zbog toga što je život uvek dar od Boga, Svemocnog Životodavca, vencani parovi bi trebalo da se posavetuju sa svojim sveštenikom po pitanju kontrole radanja. Zadatak je sveštenika da on deluje kao ogledalo para, ukazujuci im gde je moguce da oni nešto cine iz sebicnosti a gde ne. Na slican nacin, par koji planira zacece na veštacki nacin - bebe iz "epruvete", veštacko oplodenje i slicno, mora se posavetovati sa svojim sveštenikom. Možda je Božija volja da bezdetni parovi usvoje dete. Crkvene norme, bivajuci normama Jevandelja, više su od onih (ovo)svetskih i od normi medicinsko -naucnih krugova. Na primer: danas cujemo da nijedno neželjeno dete ne treba da bude rodeno. Na izgled ovo zvuci "ispravno". Ali je norma Jevandelja više: sve bebe bez obzira na okolnosti, moraju biti i željene i voljene! To je fina ali znacajna razlika. A dužnost je odraslog pravoslavnog hrišcanina da razvije sposobnost da može da pravi ovu razliku. Obilona blagodat da se ovo cini daje se u samoj svetoj tajni braka, ako sami supružnici to iskoriste. Nasilni pobacaj (abortus) iz bilo kojeg razloga, cak i u slucaju fizicki ili genetski deformisane bebe u materici, je greh ubistva zbog cega je zabranjen kanonima Crkve. Pitanje ponovnog vencanja (nakon razvoda ili smrti jednog supružnika) vezano je za disciplinu i Božije promišljanje u našim životima.Kao saosecajno snishodenje slabostima ljudske prirode i našoj Bogom datoj potrebi za drugarstvom (druženjem), Pravoslavna Crkva dozvoljava, pod odredenim uslovima, do tri braka. Ali Crkva mora biti oprezna po pitanju razvedenih koji žele da ponovo stupe u brak. Iskusivši jednu vec promašenu vezu, Crkva ne žuri da da blagoslov za nešto što može postati drugi (ili treci) propali brak - sa svim mogucim posledicama po nevinu decu. U slucaju udovica i udovaca, Crkva je popustljivija. Ali u generacijama pobožnih pravoslavaca Staroga Sveta nije bilo neuobicajeno da onaj koji bi obudoveo (narocito ako su mu deca vac bila odrasla) molitveno pronikne u Božiju volju i da uvidi da mu je bolje da stupi u monaštvo ili preda svoj život na službu bližnjem umesto da se potrudi da oformi novu zajednicu u ovom svetu. Ovde, takode molitveno rukovodstvo sveštenika može biti od pomoci.
  • pravoslavlje

    Sveta tajna sveštenstva

  • Šta je sveta tajna sveštenstva? To je sveta tajna u kojoj Duh Sveti kroz polaganje ruku episkopa daje blagodat i pravo onome koji se rukopolaže za episkopa ili sveštenika da svršava ostale svete tajne i da rukovodi verskim životom ljudi.
  • Svete Tajne

  • Koliko ima stepena u svetoj tajni sveštenstva? Tri stepena: episkop, sveštenik i dakon. Kakva je razlika u ova tri stepena sveštenstva? Episkop može da svršava. svih sedam svetih tajana, sveštenik sve osim sv. tajne sveštenstva, a dakon pomaže episkopu i svešteniku, ali sam ne može svršavati nijednu od svetih tajana.
  • Koji su niži cinovi

  • Koji su niži cinovi u Pravoslavnoj crkvi? Cteci, ipodakoni i dakonise. Ko rukopolaže episkopa? Dva ili više episkopa. Ko rukopolaže sveštenika? Episkop. Ciji su naslednici episkopi? Episkopi su naslednici apostola.
  • Vrh Strane

    Jerarhija u crkvu
  • Ko je ustanovio u Crkvi jerarhiju? Sam Gospod Hristos kao prvi Prvosveštenik (Jevr. V, 4—6). On, kao izvor svake vlasti i prava u Njegovoj Crkvi, dao je apostolima vlast da uce, isceljuju i opraštaju grehe. Šta onda predstavlja celinu jerarhije? Najpre Hristos kao vecni Prvosveštenik i glava Crkve, onda od Njega apostoli, pa od apostola episkopi, i od episkopa sveštenici i dakoni. Zašto je neophodno polaganje ruku u ovoj svetoj tajni? To su najpre cinili apostoli (I Tim. IV, 14; V, 22.). Polaganje ruku u ovoj svetoj tajni prenosi se na lice koje se rukopolaže duhovna sila i tako se postiže zakonita veza crkvene vlasti i sveštenosluženja Da li može postojati crkvena zajednica, a da ne priznaje i da se ne pokorava episkopu? Ne može postojati, jer se takva crkvena zajednica odeljuje od tela Vaseljenske pravoslavne crkve i lišava sebe blagodati Božje.
  • Isus Zašto zovemo sveštenika „Ocem"?

  • Zato što smo preko sveštenika u svetoj tajni krštenja preporodeni u decu Božju; preko njih u svetoj tajni pricešca dobijamo nebesku hranu (Hristovo telo i krv); u svetoj tajni pokajanja preko njih dobijamo oproštenje od svojih grehova, a u ostalim svetim tajnama narocite darove Svetog Duha. Pored toga, sveštenici se za nas neprestano mole, uce nas, savetuju, opominju nas i nama rukovode. Prema tome, oni su zaista naši duhovni oci. Svakako oni moraju biti dostojni tog imena i te velike službe.
  • Postavljenje u Svestenstvo

  • Nacin postavljanja i sveštenodejstvo.Prezvitere hirotoniše Episkop za odredenu parohiju i oni imaju potpunu pastirsku odgovornost. Prezviter prima antimins od Episkopa Eparhije, cije ime pominje na Liturgiji. U stvari, on služi u ime Episkopa. On je sveštenoslužitelj (liturg), onaj koji prinosi darove i priziva blagodat zajedno sa narodom; on je propovednik i pastir (1 Tim 4,13), vodi, dakle, verni narod ka Hristu. Što se tice dužnosti da poucava, Sveti Jovan Zlatousti veli da ne postoji velika razlika izmedu prezvitera i episkopa, zato što prvi po samoj njihovoj službi imaju obavezu da propovedaju nauku (1 Tim 5,17). Jedina razlika medu dvema službama jeste moc hirotonije, koja iskljucivo pripada Episkopima (Omilija 11. na 1. Timoteju). Kanoni (58. apostolski i 19. - Šestog vaseljenskog sabora) predvidaju obavezu prezvitera da poucavaju svakodnevno, a osobito nedeljom, kroz Sveto Pismo, tumacenja i propovedi.
  • Vrste zvanja i odežda

  • Prezviteri monaškog reda služe u manastirima, a mirskog reda u parohijama. Pocasno zvanje prezvitera mirskog reda je: protoprezviter, protojerej i protojerej-stavrofor, a monaškog: sindel, protosindel, iguman i arhimandrit, od kojih su poslednja dva i nastojatelji manastira. U stepenu prezvitera karakteristicna je bogoslužbena odeca - epitrahilj, felon i pojas. Odlikovani prezviter - protoprezviter, kao pocast dobija pravo nošenja i nabedrenika, dok protojerej-stavrofor dobija pravo nošenja naprsnog krsta.
  • Isus •••Simboli Vere•••

  • Verujem u jednog Boga, Oca, Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog; I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rodenog pre svih vekova: Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rodenog, ne stvorenog, jednosušnog Ocu, kroz koga je sve postalo; Koji je radi nas ljudi i radi našega spasenja sišao s nebesa, i ovaplotio se od Duha Svetoga i Marije Djeve i postao covek; I Koji je raspet za nas u vreme Pontija Pilata, i stradao i bio pogreben; I Koji je vaskrsao u treci dan po Pismu; I Koji se uzneo na nebesa i sedi s desne strane Oca; I Koji ce opet doci sa slavom, da sudi živima i mrtvima, njegovom Carstvu nece biti kraja. I u Duha Svetog, Gospoda, životvornog, Koji od Oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke; U jednu, svetu, sabornu i apostolsku Crkvu; Ispovedam jedno krštenje za oproštenje grehova; Cekam vaskrsenje mrtvih i život buduceg veka. Amin.
  • •••Post Uvod•••

  • Zajedno sa molitvom post spada u najvažniji sadržaj života svakog hrišcanina. Post je, kao što je poznato, uzdržavanje od mrsne hrane i prekomernog jela i pica. Medutim nejedenje mrsne hrane nije suština posta. Najvažnija odlika posta je uzdražavanje od rdavih i zlih dela, zatim cinjenje dobrih dela i vežbanje u vrlini, praštanju, skromnosti, smirenju, u obuzdavanju svih telesnih strasti koje razaraju duhovni život svakog hrišcanina. Znaci, post je ne samo telesno uzdržavanje, nego i duhovno. Crkva je propisala cetiri posta godišnje: Uskršnji ili Casni post, Petrovski, Gospojinski i Božicni. Ovi postovi se zovu višednevni, a jednodnevni je post svake srede i petka, osim razrešenih sedmica (koje se štampaju u kalendaru) i još: Krstovdan uoci Bogojavljenja 18. januara; Usekovanije 11. septembra i Krstovdan 27. Septembra. U ove dane se ne jede meso i mast, jela od mleka i drugo što je, manje više poznato.Jede se, dakle, posna hrana spremljena na ulju. Kada neko želi da se pricesti, obavezan je da, sedam dana uoci pricešca, posti "na vodi", znaci bez ulja. Sve što se sprema od biljnih namirnica, priprema se na vodi (kuvan pasulj, krompir, šargarepa, grašak i sl.) i ne zapržava se. Ovde je važno naglasiti da, ukoliko slava padne uz post, u sredu ili petak, ili neki drugi posni dan, obavezno se sprema posna slava. Isto tako, ukoliko se obavlja sahrana ili daca, sprema se posna hrana, bez obzira da li se u toj kuci posti ceo post. Neki vernici poste samo prvu i poslednju nedenju posta, smatrajuci da je to dovoljno. To je isto kao kad bi zidali most preko reke, pa ozidali sa jedne i druge strane obale a sredinu ostavili nesagradenu.
  • Bosiljak

    •••Post•••
  • Pod postom se podrazumeva uzdrzavanje od izvesne hrane, pretezno mrsne i pica na izvesno vreme. Postoje nekoliko stepena posta: kada jedan put u toku dana uzimamo hranu bez ulja i vina, i to pretežno ne kuvanu, suvu - tzv. suhojedenje, kada uzimamo hranu, takode bez ulja i vina, više puta na dan ali kuvanu u vodom - tzv. post na vodi, kada uzimamo hranu koja je spremana sa uljem, više puta u toku dana. Kod ovakvog nacina posta možemo koristiti vino i alkoholna pica, u odredenim kolicinama, rakove, lignje, školjke i ostale reptilije - ovo je tzv. post na ulju i vinu. kada uzimamo hranu koja je spremana sa ribom, takode više puta u toku dana - tzv. post na ribi; Znaci za vreme posta se uzdržavamo od upotrebe mesa i mesnih preradevina, mleka i proizvoda od mleka i jaja, na za to odredeno vreme. U Pravoslavnoj Crkvi postoje nekoliko postova koje smo dužni svi da postimo, i to: Božicni post U toku ovog posta, od 15. novembra do 17. decembra: ponedeljkom, sredom i petkom postimo na vodi, utorkom i cetvrtkom na ulju, a subotom i nedeljom na ribi; a od 18. do 24. decembra: ponedeljak, sreda, petak na vodi, a utorak, cetvrtak, subota i nedelja na ulju. Veliki (Casni) post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, cetvrtkom i petkom postimo na vodi; subotom i nedeljom postimo na ulju, a na Blagovesti i na Cveti dozvoljeno je jesti ribu. Petrovski post U toku ovog posta ponedeljak, sreda i petak se poste na vodi; utorak i cetvrtak na ulju; a subota i nedelja na ribi. Gospoinski post U toku ovog posta ponedeljkom, utorkom, sredom, cetvrtkom i petkom se posti na vodi, subotom i nedeljom na ulju, a riba se koristi samo na Sveto Preobraženje Gospodnje. Sreda i petak Preko cele godine ovim danima se u ishrani koristi hrana spremana na vodi. Kako je Crkva odredila dane u koje treba da se posti, tako je isto odredila dane kada je post razrešen. I to, sredom i petkom, u sledecim slucajevima: Od 25. decembra do 4. januara razrešeno je na sve (jedu se: riba, sir, jaja, meso), znaci ne posti se. U sedmici iza nedelje mitara i fariseja takode je razrešeno na sve. U toku siropusne sedmice razrešeno je na: ribu, sir i jaja (meso u toku ove sedmice se ne jede). Svetla sedmica, sedmica po Vaskrsu, takode je razrešena na sve. Duhovske sedmice, sedmica po Duhovima, takode je razrešena na sve. Od Tomine nedelje do Duhova, sredom i petkom, posti se na ulju. U sredu Prepolovljenja i sredu Odanija Vaskrsa dozvoljava se riba.
  • Ostroski

    •••Napomena: •••

  • Ako se dogodi da Božic praznujemo u sredu ili petak tada se razrešava na sve, ne posti se. Ako se pak dogodi da Petrovdan ili Velika Gospoina budu u sredu ili petak tada se razrešava na ribu (posti se na ribi), a u bilo koji drugi dan da se dogodi praznovanje nekog od ova dva praznika ne posti se.
  • •••Osvecenje doma•••

  • Kada se jedna kuca ili stan sagradi, okreci, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica zapocne život, potrebno je izvršiti osvecenje doma.To osvecenje vrši nadležni sveštenik. Osvecenje se vrši na sledeci nacin: Pozove se nadležni sveštenik, u nekim krjevima se poziva obavezno i kum. Na stolu u najsvecanijoj prostoriji gde su ikone, postavi se sto pokriven stolnjakom, a na stolu sveca, kadionica, tamjan, cinija sa vodom za osvecenje, bosiljak, jedna posuda sa malo brašna, jedna caša ulja (zejtina), cetiri male svecice koje se na osvecenju pale i lepe na zidove stana i jedan mali štapic, na vrhu obavijen vatom, za pomazivanje zidova osvecenim uljem. Osvecenje se vrši u svako doba dana. U molitvama na osvecenju, sveštenik se moli za napredak doma, za zdravlje i srecu ukucana, narocito dece, za slogu, za ljubav, razumevanje medu ukucanima i za svako dobro koje hrišcani mole od Boga.
  • •••Ikona•••

  • Svaki hrišcanski dom treba da ima ikonu svoje krsne slave. Ikona se postavlja u najsvecanijoj prostoriji, trpezariji ili dnevnoj sobi i to uvek na istocnom zidu. Pored ikone krsne slave, poželjno je da u kuci stoji ikona Hrista Spasitelja i ikona Majke Božije, a može i ikona nekog drugog svetitelja koji se u tom domu posebno poštuje ikona Svetog Save, ikona preslave i slicno. Na zidu na kome je ikona ne mogu stajati neke druge slike, gobleni, posteri i sl.Pravoslavna crkva ima svoje pravilo u ikonografiji. Najviše je zastupljen vizantijski stil u slikanju ikone. Nažalost, ikone se kod nas prodaju na pijacama i vašarima, pa je i tu zavladao nevideni kic i neukus, pa likovi na takvim ikonama više lice na karikature nego na svetitelje. Zato je preporucljivo ikone kupovati u crkvama i crkvenim prodavnicama.Kada se ikona kupi, nosi se svešteniku na osvecenje. Negde se praktikuje da ikona stoji u crkvi nekoliko nedelja. Tek osvecena ikona se postavlja u hrišcanski dom. Dobro je da pred ikonom stoji manji stocic na kome bi stajale sve gore pomenute stvari i predmeti. Ispred ikone se obavljaju svi hrišcanski obredi i molitve u kuci.
  • Ostroski •••Kandilo•••

  • Kandilo se postaalja ispred ikone. Pali se uoci, i na dan svakoga praznika i svake nedelje, a može goreti neprestano. Kandilo obicno pali i održava domacica. Kandilo i plamen na njemu simvolizuju svetlost nauke Hristove i svetlost života svetitelja pred kojim se kandilo pali.Istovremeno podseca, sve u kuci da i oni treba da žive svetlim i cistim životom. Oni koji imaju u kuci kandilo znaju kakvu neponovljivu duhovnu atmosferu uoci praznika i nedelje stvara drhtavi plamicak kandila. Narocito se to urezuje u detinju dušu, i ostaje kao najdraža uspomena iz detinjstva do kraja života.Ta atmosfera je nepresušna inspiracija svim umetnickim i pesnickim dušama i mnoga velika dela su stvorena inspirisana tom drhtavom i nezaboravnom svetlošcu i igrom senki domaceg kandila.
  • •••Cirak i sveca•••

  • Bez svece se ne može izvršiti ni jedan obred, ni molitva u kuci. Cirak i sveca stoje na pocasnom mestu u kuci i pale se uvek pred molitvu. Domacin pali svecu na sledeci nacin: Najpre se prekrsti, pomene Boga i svoju krsnu slavu, celiva i pali svecu. Sveca za slavu se gasi pomocu vina, a manja sveca duvanjem, ili se vlažnim palcem i kažiprstom stisne plamen i fitilj koji gori. Plamen svece ima istu simvoliku kao i kandilo.
  • •••Slovo, anafornik, prosfornik•••

  • Slovo je drveni pecat koji se utiskuje u slavski kolac. Slovo se, isto kao ikona, nosi u crkvu na osvecenje. Na pecatu su urezana slova: IS HS NI KA što znaci Isus Hristos pobeduje.
  • Vrh Strane

    Kadinica •••Kadionica, žar i tamjan•••
  • Kadionica u domu je obicno rucna, napravljena od zemlje ili metala, i ima raznih oblika koji su u skladu sa hrišcanskim duhom. U kadionicu se stavlja žar od drveta (od uglja ima neprijatan miris) i na žar se stavlja tamjan koji širi prijatan i blagouhan miris. Pošto u gradovima cesto nema žara, potrebno je nabaviti specijalni briket u koluticima koji zamenjuje žar i vrlo je praktican.Kadionica i žar u njoj, simvolizuju našu žarku ljubav prema veri i toplotu naše hrišcanske duše. Miris tamjana simvolizuje blagodat Svetoga Duha. Kadionica se upotrebljava prilikom svake molitve. Domacin kadi, držeci u desnoj ruci kadionicu i njome cini znak krsta. Kadi se prvo stariji pa mladi. Kadionica se takode drži na svecanom mestu u kuci.
  • •••Sveto pismo - Biblija•••

  • Ne može se u hrišcanskom svetu zamisliti dom bez Svetog pisma. Na hrišcanskom Zapadu u svakoj hotelskoj sobi, kraj uzglavlja, ima Sveto pismo, koje stoji gostu na raspolaganju da može da, procita jedan odeljak iz ove svete knjige i da se tako duhovno okrepi. Nažalost, kod nas Sveto pismo, nije baš cesta knjiga u domovima. Zato treba nastojati da svaki dom ima ovu knjigu. Na tome, naravno, treba najviše da rade sveštenici i crkva. Narocito zbog naše dece, omladine i buducnosti ovog naroda.Ne može se razumeti istorija, filosofija, umetnost, književnost, muzika, jednom recju sveukupna civilizacija, bez Biblije. Biblija ili Sveto pismo (to su nazivi za istu knjigu), ima ne samo kulturni, vec, pre svega, duhovni, molitveni, religiozni i vaspitni karakter.Da bi mlad covek lakše ušao u cudesni svet Biblije, naša crkva je štampala knjigu "Ilustrovana Biblija za mlade", sa kojom se duh Svetog pisma lako razumeva i brzo shvata. Zato je dobro, da ovu knjigu ima svaka srpska kuca, prvenstveno zbog dece i omladine.Inace, Sveto pismo je najsvetija, najvrednija, najstarija i najrasprostranjenija knjiga u istoriji sveta, štampana i danas se štampa u milionskim tiražima širom naše planete.
  • •••Molitvenik•••

  • Molitvenik je obicno manja džepna knjižica, u kojoj su štampane molitve za razne prilike, potrebe, i vreme u životu jednog hrišcanina Poželjno bi bilo da tu knjižicu ima svaka kuca. Molitvenik stoji pred ikonom. Kada se obavlja kucna molitva, iz molitvenika se citaju molitve.Cita ih domacin, a može i neko od mladih ukucana sa prijatnim i umilnim glasom. Dok se molitve citaju ostali stoje, pažljivo slušaju i mole se u sebi.Važnije molitve kao što su: Oce naš, Bogorodice Djevo, Presvjataja Trojice, Simvol vere, Carju nebesnij svaki hrišcanin treba da nauci napamet, i da ih izgovara i izvan svoga doma.
  • Krst Tresije •••Svecenje Vodice •••

  • U nekim krajevima (Vojvodina, Beograd…), obicaj je da svestenik pre slave dodje u dom da osveti vodicu. Domacica pripremi ciniju sa vodom, bosiljak, svecu, kadionicu, tamjan i upali kandilo ispred ikone. Tada svestenik osveti vodu kojom ce domacica umesiti slavski kolac. Za tu priliku potrebno je pripremiti: kadionicu, vatru (ili briket specijalnog uglja) i tamjan, zatim svecu i svecnjak (cirak), kitu bosiljka i posudu ciste vode - i sve to da bude na stolu, okrenuto prema ikoni Krsne slave, koja se inace nalazi na istocnom zidu te sobe. Osvecenu vodicu domacica tretira kao svetinju: pazljivo njome rukuje, cuvajuci je na odredjenom mjestu. Pa kad, uoci samoga dana slave, privede kraju sve svoje pripreme za sutrasnji dan, onda tom vodom i brasnom mesi slavski kolac; tome se doda i potrebna kolicina soli i kvasca. U nekim krajevima u kojima danas zivi nas narod, slava vec pocinje uoci dana vecerom, jer je to, liturgijski gledano, vec novi dan - dan slave: sluzeno je vecernje, odnosno bdenije sutrasnjem prazniku. Ipak, vrlo je retka pojava da se vec tada reze kolac: nego na sam dan slave.
  • •••Odlazak u Crkvu•••

  • Kad osvane dan krsne slave, u crkvu se nosi kolac, zito i crno vino. U hramu se vrsi zajednicko osvecenje zita i blagosiljanje hleba i vina, a onda svestenik svako zito posebno prelije i svaki kolac posebno reze. Tom prilikom svecar preda svesteniku pre svete Liturgije citulju (spisak zivih i preminulih clanova porodice) radi pomena i vadjenja cestica na proskomidiji - zivih za zdravlje, a upokojenih za pokoj duse. Domacin prilozi crkvi svoje darove: tamjan, zejtin, vino - prilozi cega moze i koliko moze. U novije vreme je sve cesca pojava da se prilaze novac pa da ga crkva trosi u potrebne svrhe.
  • Rezanje Kolaca •••Rezanje kolaca u Kuci•••

  • Tamo gde je nasledjena porodicna praksa, ili se zavodi nova praksa, da se cin rezanja kolaca vrsi u kuci, treba uraditi ovako. Jos uvece ili rano izjutra staviti na sto sve sto je potrebno za obred, a sto je okrenut ikoni, odnosno istoku. Na stolu treba da su kolac, zito, casa crnog vina; zatim sveca u ciraku, spisak zivih clanova porodice radi molitvenog spomena, zatim rucna kadionica sa briketom i sibicom; pored vina i zita nalazi se kasicica, a pored kolaca, noz. Sveca se pali pred sam pocetak obreda, a moze i ranije - dok je kandilo upaljeno jos uvece i gorelo je u toku noci. Kad svestenik dodje u svecarsku kucu, na stolu je sve sto je potrebno. Posle uobicajenog pozdrava, domacin pridje sveci, prekrsti se i pripali je. Poslije pocetnog vozglas, molitve Gospodnje Oce nas i tropara slave, svestenik cita molitvu za osvecenje zita. Za vreme ovoga obreda okadi se: ikona, sveca, kolac, zito, vino, prostorija u kojoj se slavi kao i prisutne clanove porodice i goste. Neposredno posle tog obreda, ne prekidajuci tok svestenik prelazi na rezanje slavskog kolaca.
  • •••Slavski Rucak•••

  • Slavski rucak, kao i sve obredne ponude, nije jelo radi jela, nego je to zajednicko obredno jedenje i pijenje (so-jastije i so-pitije). Zato o slavi domacinova kuca nije samo gostoljubivi dom, nego istovremeno i neka svetionica: i kuca i porodica su crkva (zajednica) gdje se prinose Bogu na dar pobozne misli, zelje, zahvalnost, docekuju se i primaju gosti, po uzoru na biblijskoga praoca Avrama koji je ugostio tri nepoznata tajanstvena putnika.
  • •••Zito•••

  • Uoci slave u kuci se kuva zito - koljivo. Zito moze da se kuva na vise nacina. (vidi u Kuvaru) Kuvano zito ili koljivo nalazi se u crkvenoj upotrebi jos od najranijih vremena, kao crkveni simbol; ono podseca na biljne zrtve iz Starog Zaveta i njime se kao primerom ilustruje ziva veza ovozemaljskog i zagrobnog zivota. Potpuno je pogresno ne spremati zito za slavu Arandjelovdan, ili, pak Ilindan, zato sto su to „zivi svetitelji" kako to opravdavaju oni koji ne spremaju zito, sto je pogresno. Kod Gospoda nema zivih ni mrtvih svetitelja, „Bog nije Bog mrtvih nego zivih; jer su njemu svi zivi." (Lk 20, 38) Zito nije za njihov pokoj nego u slavu Bozju, a njima u spomen, zatim za zdravlje onih koji su ga pripremili, i za pokoj upokojenih clanova porodice.
  • Isus Hrist

    •••Tamjan•••

  • Tamjan je mirisljava sagoriva materija za koju znaju mnoge religije; zna za nju i starojevrejska religija koja je prirodna prethodnica hriscanstva. U hriscanskoj veri kadjenje je propisano, bilo kao cin pripreme i osvecivanja ili kao izraz svetoga postovanja. Kadjenjem ikona ili sabranih ljudi svakome coveku priznaje se da je ikona Bozija i vrsi se uzviseno prizivanje na svetost. Smisao kadjenja je i gusenje i razgonjenje zlih duhova. Slavska zrtva se kadi da bi bila cista od njihova prisustva i dejstva.
  • Isti je smisao kadjenja u crkvi i uopste na bogosluzenju. Prijatni miris tamjana utice blagotvorno na covekovo raspolozenje i potencira osecanje molitvenosti.
  • •••Obicaji •••

  • Nema naroda bez obicaja, bez obzira u kom kraju sveta zivi. Svako selo, svaki kraj, svaka oblast,svaki narod imaju svoje obicaje.Neki obicaji pripadaju samo užem kraju, neki zahvataju citave oblasti jedne zemlje, a neki obicaji su istovetni kod razlicitih naroda. Velike seobe naroda kroz vekove, osvajacki pohodi raznih naroda, vekovna ropstva i mnogobrojni ratovi, a ujedno praceno i voljnim i nevoljnim mešanjem krvi, ucinili su da su se i narodi i njihovi obicaji prilicno izmešali. Malo je naroda koji su imali toliko seoba kao Srpski narod. Od dolaska na Balkansko poluostrvo pre mnogo vekova pa sve do seoba u poslednjoj deceniji HH veka, pritisnuti raznim nevoljama, Srbi su se selili iz jednog kraja zemlje u drugi. Oni su u svojim seobama pored mnogih kucnih potrepština nosili i svoje obicaje.Mnogo je obicaja koji su kroz vekovnu upotrebu osveceni u Srpskoj pravoslavnoj crkvi.Za svaki praznik vezani su odredeni obicaji. Podimo redom:
  • •••Obicaji za Vaskrs•••

  • Teodorova subota. U subotu prve nedelje Casnog posta, pada praznik svetog Velikomucenika Teodora Tirona. Toga dana se u pravoslavnim domovima kuva žito kao za slavu. Tako se slavi uspomena na jedan dogadaj iz prvih vekova hrišcanstva. Naime, u vreme rimskog cara Julijana Apostate 362. godine, kada je bilo gonjenje hrišcana kao u vreme Nerona, naredi ovaj car da se sve namirnice po carigradskim pijacama i radnjama popršcu krvlju od žrtvenih životinja, kako bi se hrišcani oskrnavili i ne bi mogli da se priceste. Medutim, sveti Teodor Tiron javi arhiepiskopu carigradskom Evdoksiju, da hrišcani Carigrada ne kupuju ništa od namirnica, nego da u svojim domovima, te nedelje kuvaju pšenicno žito i mešaju sa medom, i to uzimaju umesto hrane. Hrišcani tako i urade, i dostojni se priceste u nedelju Pravoslavlja Kao uspomenu na taj dogadaj, u ovaj dan, domacice kuvaju žito kao za slavu, i služe svoje ukucane i goste koji toga dana dodu u kucu.
  • Hram sv.sava

    •••Lazareva subota Vrbica •••

  • Subota uoci praznika Cveti (koji uvek padaju u šestu nedelju Casnog posta) posvecena je uspomeni na vaskrsenje cetvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga deca svecano docekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim casovima služi vecernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi lastari, tek olistali. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu deli grancice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i ciracima. Narod obilazi oko hrama uz pevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je iskljucivo praznik dece. Za taj dan majke svecano obuku svoju decu, pa cak i onu najmanju, od nekoliko meseci, donose, svecano obucenu, crkvi, kupuju im zvoncice vezane na trobojku i stavljaju oko vrata. Deca se raduju, trce po porti i ucestvuju u ophodu oko crkve. Mlade vrbove grancice se odnose kucama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom pocinju veliki Vaskršnji praznici.
  • Vrh Strane

    •••Velika Nedelja •••
  • Ova nedelja se zove još i Strasna sedmica, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje (hapšenje) i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Ove sedmice se u našim hramovima vrše posebna bogosluženja, i poželjno je da vernici u njima redovno ucestvuju. U ovoj nedelji su najvažniji praznici Veliki cetvrtak i Veliki petak. Na Veliki cetvrtak služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, i toga dana je Gospod ustanovio svetu tajnu pricešca, zato je dobro da se toga dana pricestimo. Na taj dan uvece, citaju se dvanaest jevandelja o stradanju Hristovom, i dok se citaju jevandelja narod u crkvi kleci. Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspece, u našim hramovima, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, obicaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlace ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlacenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja ce biti ispunjena. Ove nedelje crkva zapoveda najstrozi post bez ribe i ulja. Na Veliki petak pozeljno je nista ne jesti sve do iznosenja Plaštanice.
  • •••Pobusani ponedeljak•••

  • Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i obicaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se svece, ureduju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vasršnja jaja na grob, i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvecen mrtvima.
  • •••Obicaji za Bozic•••

  • Iako je Vaskrs najveci hrišcanski praznik, praznik nad praznicima,kod Srba se Božic i praznici vezani za njega najsvecanije proslavljaju i obiluju našim lepim obicajima,koji vreme od nekoliko nedelja oko Božica cine najlepšim i najsvecanijim periodom u celoj kalendarskoj godini. Božic se praznuje kao uspomena na dan rodenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta.Ta cinjenica da je to praznik radanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva ocinstva i materinstva,ukrasio je kod Srba ovaj praznik najlepšim verskim obicajima i obredima. Svi ti obicaji i obredi imaju jedan osnovni smisao i svode se na jedan cilj: Umoliti Boga da sacuva i uveca porodicu i imanje domacina.Sve je to izraženo u kratkoj narodnoj zdravici i molitvi o Božicu: "Daj, Bože, zdravlja i veselja u ovom domu, neka nam se radaju zdrava decica,neka nam rada žito i lozica, neka nam se uvecava imovina u polju, toru i oboru!" U ovom periodu su najvažniji sledeci praznici: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnjidan, Božic. Za svaki od ovih dana i praznika vezani su naši lepi obicaji.
  • Krstenje

    •••Detinci•••

  • U trecu nedelju pred Božic slavi se ovaj praznik. Toga dana ujutru rano, ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli vežu svoju ili tudu decu.Za vezivanje se obicno koristi: kaiš, gajtan ili obican kanap, ili obican deblji konac.Obicno se zavežu noge ili ruke, pa se jednim delom kanap zaveže za sto ili stolicu.Vezivanje na Detince, Materice i Oce, ima višestruku simvoliku. Prvo simvolizuje cvrste porodicne veze, slogu, mir, poštovanje i medusobno pomaganje u svim prilikama.Drugo, upucuje ukucane na štedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj ko poseduje pošteno zaradenu imovinu i dobra dela,lako ce sebe otkupiti u svim sporovima pred zemaljskim sudovima, a posebno na poslednjem Strašnom sudu,gde ce se samo vrednovati ono šta je covek dobro u svom životu ucinio.
  • •••Materice•••

  • U drugu nedelju pred Božic pada ovaj praznik. Ovo je najveci hrišcanski praznik majki i žena.Toga dana deca porane i unapred pripremljenim kanapom, koncem, šalom, maramom ili kaišem na prepad zavežu svoju majku,za noge, na isti nacin, kao što su njih majke vezivale na Detince. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana.Deca joj cestitaju praznik, a majka onda deli deci poklone, i na taj nacin se "dreši".Na isti nacin se vežu i sve udate žene, koje se dreše poklonima deci: kolacima, ili nekim drugim slatkišima.
  • •••Oci ili Ocevi•••

  • Ovaj praznik se praznuje poslednje nedelje pred Božic.Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje oceve, a ovi im se "dreše" poklonima, isto kao i majke.Oci, Materice i Detinci su cisto porodicni praznici i za taj dan domacice pripremaju svecani rucak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici, i obicaji vezani za njih, doprinose jacanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju izmedu dece i roditelja, starijih i mladih,što sve zajedno cini porodicu jakom i zdravom. A zna se, da je porodica temelj jednoga društva države i crkve.
  • •••Tucindan•••

  • Na dva dana pred Božic, 5. januara, je Tucindan. Toga dana se kolje i redi pecenica za Božic.Nekada se pecenica "tukla" ubijala krupicom soli, kasnije ušicama od sekire, pa se onda, ubijeno ili ošamuceno prase ili jagnje klalo i redilo.Zato je ovaj dan nazvan Tucindan.Na Tucindan, po narodnom verovanju, decu "ne valja" tuci, jer ce cele godine biti nevaljala i bolovace od cireva
  • Badnjak

    •••Badnji dan•••
  • Dan uoci Božica, 6. januara, zove se Badnjidan. Naziv je dobio po tome jer se toga dana sece badnjak i unosi u kucu.Sa ovim danom vec pocinje Božicno slavlje. Ujutro rano, vec u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak.Cim svane, loži se vatra i pristavlja se uz nju pecenica. Žene u kuci mese božicne kolace, torte, pripremaju trpezu za Božic.
  • •••Šta je badnjak?•••
  • Badnjak je obicno mlado, hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnjidan ujutro rano sece i donosi pred kucu.Uvece, uoci Božica, badnjak se preseca i zajedno sa slamom i pecenicom unosi U kucu.
  • Bozicna Psenica

    •••Kako se sece badnjak?•••
  • Pre izlaska sunca, na Badnjidan, domacin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da sece badnjak.Bira se obicno mlad i prav ceric, ako nema cerica, može i hrast. Stablo cerica treba da bude toliko, da ga domacin na ramenu može doneti kuci. Kada odabere odgovarajuce drvo, domacin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i sece badnjak.Badnjak se sece i zaseca sekirom ukoso, i to sa istocne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseci sa tri snažna udarca. Što sekira od tri puta ne presece, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem (sukanjem).Taj lomljeni deo na badnjaku zove se brada i poželjno je da bude na svakom badnjaku.Vodi se racuna da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju. Ne sme se, dakle, zaustaviti na nekom drvetu. Iver od badnjaka se uzima i stavlja medu karlice, da kajmak bude debeo kao iver.Kad se badnjak donese kuci, uspravi se uz kucu, pored ulaznih vrata, gde stoji do uvece.
  • Krstenje •••Šta simboliše badnjak?•••

  • Badnjak simbolicki predstavlja ono drvo, koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pecini, kada se Hristos rodio.Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.
  • •••Badnje vece•••

  • Badnje vece, prakticno spaja Badnjidan i Božic. Zato se u našem narodu kaže za neke osobe, koje su prijateljski bliske i vezane da su kao "Božic i Badnjidan".Uvece, kada padne mrak, domacin sa sinovima unosi u kucu pecenicu, badnjak i slamu. Pecenica se nosi na ražnju, obicno dvojica nose izmedu sebe, i jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domacicu i žensku celjad recima:"Dobro vece! Cestit Božic i Badnje vece!" Domacica i ženska celjad posipaju pecenicu i domacina sa zobi i pšenicom, odgovarajuci:"Dobro vece! Cestiti vi i vaša pecenica!"Pecenica se unosi u sobu gde se obavlja vecera na Badnjidan i Božicni rucak, i prislanja na istocni zid, tamo gde su ikone i kandilo.Pošto se badnjak prethodno isece sa debljeg kraja na tri dela, velicine da može da stane u šporet ili kakvu pec, unosi se u kucu. Isto se govori i radi kao kad se unosi pecenica. Badnjak se stavlja na ognjište, ali pošto ognjišta nema više, stavlja se pored šporeta ili peci, i odmah se jedno drvo loži.Tamo gde nema peci ili šporeta, badnjak se stavlja kod pecenice.
  • Vrh Strane

    •••Slama•••
  • Posle badnjaka u kucu se unosi slama.Prilikom unošenja slame domacin i domacica govore i postupaju kao kad se unosio badnjak i pecenica Slama se posipa po celoj kuci.Domacica u slamu pod stolom, gde se vecera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igrackice, koje deca traže i pijucu kao pilici.Slama simvolizuje onu slamu u pecini na kojoj se Hristos rodio.
  • •••Vecera uoci Božica•••
  • Kada se unesu pecenica, badnjak i slama, ukucani svi zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar "Roždestvo tvoje...",pomole se Bogu, procitaju molitve koje znaju, cestitaju jedni drugima praznik i Badnje vece i sedaju za trpezu. Vecera je posna, obicno se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela.
  • Bozic
    •••Božic•••
  • Najradosniji praznik medu svim praznicima, kod Srba je Božic. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božica je uvek 7. januara.Na Božic ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pušaka i prangija i objavljuje se dolazak Božica i Božicnog slavlja. Domacin i svi ukucani oblace najsvecanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božicnu liturgiju.Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božic. Ljudi se pozdravljaju recima: "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju: "Vaistinu se rodi!"Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božica do Bogojavljenja. Kada domacin dode kuci iz crkve, pozdravi sve ukucane sa ovim radosnim božicnim pozdravom, i oni mu otpozdrave ljubeci se medusobno i cestitajuci jedni drugima praznik.
  • Krstenje

    •••Položajnik•••

  • Na Božic, rano pre podne, u kucu dolazi specijalni gost, koji se obicno dogovori sa domacinom,a može biti i neki slucajni namernik, i on se posebno docekuje u kuci, i zove se položajnik.Položajnik pozdravi dom Božicnim pozdravom, ljubi se sa ukucanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peci, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu:"Koliko varnica, toliko srecica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca,Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj". Položajnik simvolicki predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorodenom Hristu na poklonjenje.Domacica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom.On je covek, koji na Božic, i za celu narednu godinu donosi srecu u kucu.
  • Bozicna Psenica

    •••Božicna pecenica•••
  • Prema narodnim obicajima, jedna vrsta žrtve koja se prinosi Bogu i vuce korene iz vremena verovanja pre hrišcanstva, a pominje se i u starozavetnim knjigama.Poreklo je sigurno iz vremena mnogoboštva,a Crkva je ovaj obicaj prihvatila i blagoslovila, sa obrazloženjem da pose Božicnog posta, koji traje šest nedelja, jaka i mrsna hrana dobro dode. Za pecenicu se obicno kolje prase ili jagnje, a uz to neko još kolje i priprema pecenu curku, gusku ili kokoš.Obicaj vezan za klanje pecenice, ostao je verovatno iz starih mnogobožackih vremena, vezan za žrtvoprinošenje.Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božicnog posta, koji traje šest nedelja, jaca hrana dobro dode, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.
  • •••Cesnica•••

  • Rano ujutro na Božic, domacica zamesi testo od kojeg pece pogacu, koja se zove cesnica.U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obicni novcic, odozgo se bode grancicom badnjaka, i ta cesnica ima ulogu slavskog kolaca na Božic.Kada cesnica bude pecena, iznosi se na sto gde je vec postavljen Božicni rucak. Domacin od pecenice za Božic sece najpre levu plecku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domacin zapali svecu, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mladem kadionicu koji kadi celu kucu.Ukoliko neko zna peva božicni tropar, a ako ne, cita se "Oce naš" naglas. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju cesnice. Cesnica se okrece kao slavski kolac, preliva vinom i na kraju lomi.Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukucana Onaj ko dobije deo cesnice u kojoj je novcic, po narodnom verovanju, bice srecan cele te godine.Kada se završi lomljenje cesnice, ukucani jedni drugima cestitaju praznik i sedaju za trpezu.
  • Krstenje

    •••Božic u urbanoj sredini•••

  • Postavlja se pitanje kako slaviti Božic danas, u izmenjenim uslovima života, narocito u urbanim sredinama,gde nema ni vatre ni ognjišta, šume, drveca i gde je nemoguce na visoke spratove podizati veliko drvo i slamu. Srbi su Božic, isto kao i krsnu slavu, slavili u teškom ratnim uslovima u rovu, na straži, na frontu, tim pre ga je lakše slaviti u svetlim,prostranim, toplim i komfornim stanovima, u gradskim sredinama Umesto velikog drveta u crkvi se uzme osvecena grancica badnjaka i slame.Sve se to, zajedno sa pecenicom, uoci Božica unosi u kucu i stavlja ispod slavske ikone na istocnom zidu stana ili kuce.
  • •••Verski praznici•••
  • Crveno slovo u kalendaru
  • Pojedine dane u toku jedne kalendarske godine, crkva je posvetila znacajnim dogadajima iz Spasiteljevog života,i velikim svetiteljima, i ti dani su upisani crvenim slovom u pravoslavnom kalendaru.To su verski praznici, i u taj dan pravoslavni hrišcani praznuju, odnosno, ne rade. Dakle, svaki dan koji je u kalendaru upisan kao crveno slovo, po crkvenom pravilu je neradan dan.Toga dana hrišcani odlaze u crkvu na sveta bogosluženja, vode se ozbiljni i pobožni razgovori u vezi sa praznikom,i ne obavljaju se uobicajeni poslovi u njivi, radionici ili na nekom drugom radnom mestu. U kuci se obavljaju samo nužni poslovi pripremanje hrane i sl.Naravno od ove obaveze izuzeti su oni koji rade u državnim firmama, gde se uvek preko nedelje radi, ali po dolasku kuci, treba da praznuju,znaci da izostave neke svoje poslove koje obavljaju kod kuce. Za dan svoje krsne slave,svaki radnik treba da traži slobodan dan u firmi, i da taj dan na miru, sa svojim ukucanima, posveti svojoj slavi i prazniku.
  • Bozic
    •••Nedelja•••
  • Vaskrs je najveci hrišcanski praznik, jer je toga dana Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih i to je najznacajniji dogadaj u istoriji sveta na kome pociva hrišcanstvo.Da Hristos nije vaskrsao ne bi bilo ni hrišcanstva. Zato je Vaskrs praznik nad praznicima. Zbog tolikog znacaja i svaka nedelja u toku godine posvecena je Vaskrsenju.Rusi nedelju zovu "voskresenije"'. Nedelja je, dakle, ponovljeni praznik Vaskrsa, i kao takva spada u najvece hrišcanske praznike.U našem narodu, u pojedinim krajevima, oslabila je ta svest, i vrlo cesto se dešava, da se u nedelju radi kao na najobicnijem radnom danu. To je veliki greh. Još u Starom zavetu, u Deset Božijih zapovesti je naredeno: "Šest dana radi i posvršavaj sve svoje poslove, a sedmi dan posveti Gospodu Bogu svome".Nedelja je taj sedmi dan, i hrišcani su dužni da se drže ove zapovesti kao najvece svetinje.Treba, dakle, znati, da je nedelja veci praznik od svih svetiteljskih praznika,od Nikoljdana, Đurdevdana, Jovanjdana itd. i da je njeno praznovanje zapovedio sam Bog u zapovestima koje je predao ljudima.
  • Krstenje

    •••Zavetni praziici•••

  • Pored dana koje je crkva odredila za praznovanje, pojedinci, citave porodice, pa i pojedina sela ili krajevi imaju neke dane koje praznuju i u koje ne rade.To su naši preci, iz odredenih razloga poceli da praznuju i to se pretvorilo u zavet koji ima snagu crkvene zapovesti. Takvi praznici su u našem narodu Blaga i Ognjena Marija, sveti Prokopije, sveti Jeremija itd.Praznovanje ovih dana toliko je ušlo u praksu, da to i ne treba menjati, jer su ti svetitelji na taj nacin postali zaštitnici onih koji ih praznuju.Neki od tih dana postali su i narodne i seoske preslave.
  • Vrh Strane

    •••Petak pred velike praznike•••
  • Poznato je da u nekim našim krajevima narod praznuje i petak koji pada uoci nekog velikog praznika Ilindana, Krstovdana, Nikoljdana, Đurdevdana itd.Kako crkva gleda na praznovanje petka? Kao što je svaka nedelja u jednoj godini posvecena vaskrsenju, tako je i svaki petak posvecen Hristovom stradanju na Golgoti. Svaki petak je uspomena na Veliki Petak.Verovatno su se naši preci u starim vremenima, zbog te simvolike, uzdražavali od rada u petak pred velike praznike,da bi time odali poštovanje i obnovili uspomenu na Hristovo stradanje. Jer da Hristos nije postradao i vaskrsao, ne bi bilo svetitelja, niti bi bilo hrišcana. Crkva nije zapovedila da se petak praznuje, osim što je zapovedila post u petak i sredu, jer je i sreda posvecena stradanju Hristovom.Ali to praznovanje naših predaka vremenom se pretvorilo u jednu vrstu zaveta.I kako danas postupati? Najbolje je da oni, koji su do sada praznovali, praznuju i dalje, a ko smatra da ne treba da praznuje može taj dan raditi. Ima slucajeva, gde su neki pokušali da prekinu tradiciju praznovanja petka, narocito na selu, i dešavala im se uvek neka šteta na imanju.Znaci da je praznovanje vec primilo snagu zaveta. Zato je najbolje postupiti oslanjajuci se na vlastito iskustvo.Ovde još, treba dodati, da praznovanje petka nema nikakve veze sa pretpostavkom da je to ostalo od Turaka, pošto je "petak turski svetac".Srbi su sve primali od Turaka, i nošnju i obicaje, i navike, ali veru su cuvali kao zenicu oka.I ništa nije od islama prodrlo u pravoslavlje.
  • Krstenje

    •••Ponašanje u hramu•••

  • Odsustvo veronauke u našim školama, i višegodišnja nasilna ateizacija i borba protiv crkve i vere,doprineli su da je naš narod prilicno postao necrkven i verski neprosvecen.Danas, kada se polako vraca svojoj crkvi, primeceno je da ne zna kako se treba u pojedinim situacijama, na verskim obredima i bogosluženjima ponašati. Evo nekoliko uputstava o ponašanju u hramu. Pre svega, hram je sveto mesto, i kada covek ulazi u njega mora ulaziti tiho, lagano i sa dubokim strahopoštovanjem.Kada se dode na crkvena vrata, malo se zastane, prekrsti se i lagano pokloni prema hramu. Negde je obicaj da se celivaju crkvena vrata. Pošto se u vecini slucajeva svece prodaju u crkvi, stane se u red, i strpljivo ceka, ako je gužva, da se kupi sveca.Kada se kupi sveca, odlazi se mestu gde se pale svece. Sveca se celiva i nameni se zašto se pali.Svece za zdravlje pale se u gornjem delu svecnjaka ili palionice, a za pokoj duša u donjem delu. Kada se svece zapale, onda tiho, kao senka, a pogotovu ako je bogosluženje u toku, odlazi se i celiva ikona koja je u centralnom delu hrama .Zato je najbolje doci na službu pre pocetka bogosluženja, jer se kasnije hodanjem kroz hram ometa sveto bogosluženje.
  • •••Kako se celiva ikona?•••

  • Stane se pred ikonu, dva puta se prekrsti, pokloni, zatim celiva ikona i još jednom se prekrsti i pokloni. Zatim se odlazi na neko slobodno mesto u hramu.
  • •••Ponašanje na bogosluženju•••
  • Muškarci obicno stoje na desnoj, a žene na levoj strani lade hrama. Na tom mestu se stoji mirno, bez okretanja, šetanja ili razgovora sa nekim ko stoji u blizini.Na taj nacin se ometa bogosluženje, a i drugi koji su prisutni u hramu. Bolje je izaci iz hrama, ako se oseti umor i oslabi volja, nego ometati druge. Najbolje je kada se oseti umor, pojacati molitvu i napregnuti volju da se zamor savlada, jer sve to stvara davo, da bi coveka sprecio u molitvi.Ruke za vreme molitve stoje prekrštene na grudima ili spuštene niz telo.Molitve se izgovaraju u sebi (tzv, umne molitve).Diskretno se pazi na sveštenikove radnje, i kada se on prekrsti, i kada se u molitvi i pesmi pominju imena Oca i Sina i Svetoga Duha svi se u crkvi krste,a kada sveštenik kadi blago se klanjaju. Za vreme citanja Jevandelja, Vhoda i propovedi, gde se ko zatekao tu stoji dok se ta radnja ne završi.Ukoliko neko zna da peva, on peva tiho i polako, da ne ometa hor ili pojce koji pevaju za pevnicom. Sve u svemu, svojim ponašanjem treba nastojati da se u hramu bude kao nevidljiva senka, a nikako nastojati da budeš primecen i zapažen. Nadmeno ponašanje fariseja u hramu, Hristos je osudio, a pohvalio je skromno držanje i skrušenu molitvu carinika.U danima pricešca, ili kada se deli nafora postala je praksa da se narod gura ko ce pre da dode na red.Veliki je greh stvarati gužvu i nered u hramu. Bolje je sacekati nekoliko minuta, i time pokazati svoju svest, strpljenje i skromnost, i time zaslužiti nagradu pred Bogom.Prilikom izlaska iz hrama, opet se celiva ikona, izade se na vrata hrama, tiho i necujno, ponovo se okrene prema unutrašnjosti hrama i smerno se prekrsti i pokloni.
  • •••Odevanje•••

  • Potrebno je ovde reci da i odevanje mora biti pristojno kada se ide u crkvu. Muškarci u hram ulaze gologlavi, a žene pokrnvene glave, dakle, sa maramom.Odelo mora biti svecano i ozbiljno. Neprikladno je u hram dolaziti u farmerkama, papucama, majicama, bermudama, kratkim suknjama, golih ruku i slicno.Takode, žene treba da izbegavaju šminku, ruž na usnama, narocito kada hoce da se priceste.
  • Krstenje

    •••Ispovest•••

  • Sveta tajna pokajanja i ispovesti je jedna od najvažnijih, blagodatnih sredstava u životu jednog hrišcanina.U svakodnevnom životu covek cini sitnije ili krupnije grehe. Oni su kao blato koje kalja dušu covekovu i njegov moralni lik. Zato je Crkva odredila sredstvo kojim se to blato i prljavština greha spira sa coveka to je Sveta tajna pokajanja ili ispovesti.Ispovest je potrebna što cešce, a obavezno uoci svakog pricešca.Nažalost, ova sveta tajna nije dovoljno zastupljena u našem narodu,a možda je odsustvo pokajne discipline jedan od bitnijih uzroka našeg moralnog i duhovnog posrnuca. Vernik ispoveda sve ono što ga muci u duši, i što mu opterecuje savest, sve grehe, cak i one koji su pocinjeni u mislima ili željama.Koliko je važna ispovest znaju oni koji se ispovedaju, jer oni posle ispovesti osete veliko olakšanje ,kao da im je neki veliki teret pao sa duše i srca, a celo njihovo bice prožima neizrecivo blaženstvo.Ne treba se plašiti ispovesti, jer sveštenik, po svojoj zakletvi ne sme da otkrije ni jedan greh koji mu je ispoveden, po cenu života.
  • •••Pricešce•••

  • Najuzvišenija i najsvetija sveta tajna, jeste Sveta tajna pricešca ili evharistija.U njoj se covek potpuno, fizicki i duhovno sjedinjuje sa Hristom.Vino i hleb, u pricešcu su istinsko telo i krv Hristova. Zato se za primanje svetog pricešca, hrišcanin mora pripremiti na najdostojniji nacin. Sedam dana se posti strogi post, bez ulja, dakle, na vodi. Deca i bolesnici mogu i manje, sa odobrenjem i blagoslovom nadležnog sveštenika.Ujutro pre pricešca, ne uzima se ništa od jela, niti se puši, sve dok se ne pricesti, i ne uzme nafora. Pored posta, pripremanje za pricešce podrazumeva i uzdržavanje od rdavih i zlih dela, izmirenje sa svima sa kojima je neko u zavadi,cinjenje dobrih dela i davanja milostinje, jednom reci istrajavanje u svakoj vrlini, a uzdražavanje od greha.
  • •••Kako se pricešcuje?•••

  • Kada se pride svešteniku koji pricešcuje, izgovara se ime, da sveštenik cuje, i tada se ne krsti,jer postoji opasnost da se zakaci caša (putir) iz koga se pricešcuje, i da se tako prospe pricešce, što je veliki greh.Treba se prekrstiti ranije, i kada se odmakne od caše, svešteniku se tada ne ljubi ruka, ni putir, nego se polako prilazi onome ko deli naforu. Pricešce se uzima kao hrana.Kada sveštenik, onome koji se pricešcuje, kašicicu sa pricešcem stavi u usta, usne se sklope kao kada se uzima hrana iz kašicice.Ako se neko pricesti na Božic, Vaskrs, ili koji drugi mrsni dan, toga dana se ne posti. Posti se samo onda, kada se pricešcuje na posnom danu. Nafora je hleb koje se vernicima deli na kraju svete liturgije. To je podsecanje na prve hrišcanske vecere ljubavi, agape, gde se zajedno veceralo,pevale se crkvene pesme i delila milostinja Nafora se uzima na sledeci nacin: Polako u redu, prilazi se svešteniku koji deli naforu. Kada se dode na red, prvo se prekrsti, a zatim na dlan leve ruke prekrsti se desni dlan i pride se svešteniku, koji na ispruženi dlan stavlja kockicu nafore.Onda se svešteniku celiva ruka, nafora se uzima u usta i pojede, i polako se izlazi iz crkve.
  • Krstenje

    •••Sveštena lica•••

  • Sveštena lica su od Boga izabrana lica, i na poseban nacin posvecena da vrše sveta bogosluženja, svete tajne i obrede.U najcešcem kontaktu sa narodom su parohijski sveštenici, koji služe pri crkvama i obavljaju potrebne verske obrede svojim vernicima. Takav sveštenik je paroh, a narod su njegovi parohijani. Jer odredeno crkveno podrucje, koje opslužuje sveštenik, zove se parohija.Sveštenik se pozdravlja pri susretu: "Pomozi Bog oce,blagoslovite!" Svešteniku se celiva ruka bez obzira na godine sveštenika i onoga koji celiva.Sveštenik se u razgovoru oslovljava sa "oce", recimo "oce Marko", ili ako je prota, može "oce proto". Vladika se oslovljava recima: "Vaše Preosveštenstvo", ili "Preosveceni Vladiko", ili ako je neformalni razgovor samo "Preosveceni".Patrijarh se oslovljava sa: "Vaša Svetosti", ili "Svjatjejši Vladiko" ili samo: "Svjatjejši". Monahinje se oslovljavaju sa "sestro", a igumanija sa "mati". Od ženskog monaštva se ne traži blagoslov i ne ljubi se ruka. Monaška lica se takode oslovljavaju sa "oce".Mladima se kaže "oce" i njegovo ime, a starešini manastira se može reci "oce igumane" ili "oce arhimandrite".Iskušenici se oslovljavaju sa "brate".
  • •••Hrišcanski dom•••

  • Najbitnije obeležje jednog hrišcanskog i pravoslavnog doma, pre svega, jeste da je dom osvecen.Pored toga, hrišcanski dom treba da ima: ikonu, kandilo, cirak i svecu, slovo, kadionicu, bosiljak i tamjan, Sveto pismo i Molitvenik.
  • •••Osvecenje doma•••

  • Kada se jedna kuca ili stan sagradi, okreci, ulepša, i kada se nameste stvari, i kada u njemu porodica zapocne život,potrebno je izvršiti osvecenje doma.To osvecenje vrši nadležni sveštenik. Osvecenje se vrši na sledeci nacin: Pozove se nadležni sveštenik, u nekim krjevima se poziva obavezno i kum.
  • Krstenje

    •••Domaca molitva •••

  • Pored zajednickih bogosluženja u hramu, u kojima prisustvuju svi meštani jednog sela ili grada, svaki dom, svaka porodica, treba da ima svoju domacu molitvu. Jer porodica je domaca crkva Dobro bi bilo, kada bi se te domace molitve održavale svako vece pre vecere, ili, kada porodica polazi na spavanje, i svako jutro. Ali, ako ne svakog dana, obavezno je održavati domacu molitvu uoci nedelje i praznika
  • Vrh Strane

    •••Kako se obavlja domaca molitva?•••
  • Domacin stane pred ikonu pred kojom je domacica vec upalila kandilo, iza njega stanu svi ukucani. On se prekrsti, upali svecu, uzme kadionicu sa žarom, stavi malo tamjana, okadi najpre ikone, zatim sebe, svoje ukucane po stareštvu, i kadionicu predaje nekom mladem koji kadi celu kucu. Onda domacin ili neko od mladih cita molitve iz molitvenika, ili odeljke iz Svetog pisma, ili one molitve koje zna napamet: Oce naš, Bogorodice Djevo, Presvjataja Trojice itd. Posle završene molitve domacin govori: Nazdravlje molitva, a mladi govore; Amin, Bože daj.
  • •••Licna molitva •••

  • Pored zajednicke molitve, svaki hrišcanin ima i svoju licnu, intimnu molitvu. Pre svakoga posla, pre i posle jela,uvece kad se leže i ujutro kad se ustaje, u nevolji i u dobru, uvek se treba prekrstiti i procitati odgovarajucu molitvu, i iskreno, iz dubine duše, pomoliti se i zablagodariti Bogu.
  • •••Molitve pre Spavanja•••

  • Prekrstivši se pred ikonom, uz reci:
  • U ime Oca i Sina i Svetoga Duha, Amin,
  • Reci: Molitvama Svetih Otaca naših,
  • Gospode Isuse Hriste Bože naš,
  • Pomiluj nas. Amin.
  • Onda: Sveti Bože, sveti Krepki,
  • Sveti Besmrtni pomiluj nas (ovo reci triput).
  • Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu,
  • Sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
  • Presveta Trojice,
  • Pomiluj nas ; Gospode,
  • Ocisti grehe naše;
  • Vladaru, oprosti bezakonja naša;
  • Sveti, poseti i isceli
  • Nemoci naše,
  • Imena Tvoga radi.
  • Gospode, pomiluj! (triput)
  • Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i uvek i u vekove vekova. Amin.
  • Krstenje

    •••Svakodnevna Molitva•••

  • Gospode daj mi da mirno primim sve što mi donese današnji dan, i da se potpuno predam Tvojoj svetoj volji. Upucuj me i pomaži svakoga casa u toku ovoga dana. Bilo kakve vesti da dobijem, nauci me da ih primim mirno i s cvrstim uverenjem da sve biva po Tvojoj svetoj volji. Upravljaj mojim mislima i osecanjima i u svim delima i recima. Ne dopusti da u nepredvidenim slucajevima zaboravim da sve dolazi od Tebe. Nauci me da se pravilno odnosim prema svojim roditeljima i svojim bližnjima, da nikog ne razgnjevim i ožalostim. Gospode daj mi snage da podnesem zamor današnjeg dana i sve što se u toku dana dogodi. Upravljaj mojom voljom i nauci me da se molim, da verujem, da se nadam, da trpim, da praštam i volim. Amin.
  • •••Jutarnja Molitva•••

  • Ustavši od sna, blagodarim Ti, Sveta Trojice, što se zbog svoje velike dobrote i dugotrpeljivosti nisi razljutila na mene lenoga i grešnoga, niti me pogubila zbog bezakonja mojih, nego si pokazala Svoje uobicajeno covekoljublje i podigla mene koji sam ležao nesvesno, da Ti jutrenjujem i slavim moc Tvoju. I sada prosveti moje duhovne oci, otvori moja usta da se poucavam recima tvojim i razumem zapovesti Tvoje i tvorim volju Tvoju i pevam Tebi u srdacnom ispovedanju i slavim presveto ime Tvoje, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
  • •••Vecernja Molitva •••

  • Bože vecni i Care svakog stvorenja koji si me udostojio da doživim do ovoga casa, oprosti mi grehe koje ucinih ovoga dana delom, recju i mislima. I ocisti Gospode, smirenu dušu moju od svake prljavštine tela i duha. I daj mi, Gospode, da mi san ove noci prode u miru da bih ustavši sa skromne postelje, ugadao presvetom imenu Tvom, u sve dane života moga, i pobedio sve telesne i bestelesne neprijatelje koji vojuju na mene. I izbavi me, Gospode, od sujetnih pomisli i rdavih želja koje me prljaju. Jer je Tvoje carstvo, i sila, i slava Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek u vekove vekova. Amin.
  • •••Molitva Andelu Cuvaru•••

  • Andele Hristov, cuvaru moj sveti, i zaštitnice duše i tela moga, oprosti mi sve što sagreših u današnji dan, i izbavi me od svakoga neprijateljskog mi protivnika da ne bih nikakvim grehom razgnjevio Boga mog, no moli se za mene grešnog i nedostojnog slugu da me pokažeš dostojna dobrote i milosti Svesvete Trojice, i matere Gospoda moga Isusa Hrista, i svih Svetih. Amin.
  • Vrh Strane

    •••Molitva pred Sveto Pricešce•••
  • Verujem, Gospode, i ispovedam da si Ti zaista Hristos, Sin Boga živoga, Koji si došao u svet da grešnike spaseš, od kojih sam prvi ja. Još vjerujem da je ovo samo precisto Telo Tvoje, i ova sama precasna Krv Tvoja.Stoga Ti se molim: pomiluj me, i oprosti mi sagrešenja moja hotimicna i nehotimicna, ucinjena recju i delom, svesno i nesvesno, i udostoj me da se neosudeno pricestim precistim tajnama Tvojim na otpuštanje grehova i na život vecni. Primi me danas, Sine Božiji, za pricasnika Tajne Vecere Tvoje, jer necu kazati Tajnu neprijateljima Tvojim, niti cu Ti dati celiv kao Juda, vec kao pokajani razbojnik ispovedam Te: seti me se Gospode, u Carstvu Tvome. Da mi pricešcivanje Tvojim Svetim Tajnama, Gospode, ne bude na sud ili osudu, nego na isceljenje duše i tela. Amin.
  • Sveta petka

    •••Molitva Svetoj Petki•••
  • Sveta Petko, Božja Svetiteljko, moli Boga za nas. Udostojila si se gledanja lica Božijeg kao cedo našeg naroda, slavna Petko svetiteljko, pa imamo slobodu tebi govoriti, srodnici našoj, i tebe moliti za spasenje duša naših. Slava si i pohvala Beogradu, gde cudotvorna voda tvoja privlaci množine mnoge, kao negda Vitezda, i daje slepima vid, uzetima zdravlje, malaksalima snagu, i svima bodrost i radost, Hristova devstvenice, naša pomocnice. Budi i nadalje prestonome gradu srpskom, utvrdi ga u Pravoslavlju, pomozi vernima, podigni nedužne i tužne, u usnulim u Gospodu pecima našim, braci i deci, izmoli vecni pokoj i vecno spasenje, sveta Petko, Božija Svetiteljko. Svima pomozi, pa i meni ne odmozi. Dobre u dobru složi, i svako im dobro umnoži. Da se kroz tebe proslavi Bog u Trojici, u vekove vekova. Amin.
  • •••Molitva posle Svetog Pricešca•••

  • Tvoje sveto Telo, Gospode Isuse Hriste Bože naš, neka mi bude na život vecni, i precasna krv Tvoja na otpuštenje grehova. Neka mi ovo pricešce bude na radost, zdravlje i veselje; i na Tvom strašnom drugom dolasku udostoji me grešnika da stanem s desne strane slave Tvoje, zastupništvom preciste Matere Tvoje i svih svetih tvojih.
  • •••Molitva za medusobni mir•••
  • Gospode Bože dobri, oslobodi nas od magle grehova, pa nam daj mir Tvoj i sacuvaj narod svoj u jednodušnosti. Iskoreni iz nas mržnju i zavist, i sve ostale strasti koje narušavaju bratsku ljubav – usrdno Te molimo, omiluj se.
  • •••Molitva Svetom Savi•••

  • O sveštena glavo, slavni Cudotvorce, Svetitelju Hristov Savo, prvoprestonice Srpske zemlje, hranitelju i prosvetitelju, blagonadežni predstatelju svih hrišcana pred Gospodom, tebi pripadamo i molimo se: daj nam da budemo ucesnici tvoje ljubavi prema Bogu i bližnjemu, kojom je duša tvoja ispunjena bila za života. Ozari nas istinom, prosveti razum i srce naše svetlošcu božanske nauke, nauci nas tebi verno podražavati, Boga i bližnjega ljubiti, i zapovesti Gospodnje vršiti nepogrešno, te da budemo i mi ceda tvoja ne samo po imenu no celim životom svojim. Moli se, sveti Arhijereju, za Svetu pravoslavnu Crkvu i za Otadžbinu svoju zemaljsku koja te uvek s ljubavlju poštuje. Prizri blagodušno na svaku dušu tvojih vernih cada, koji traže milost tvoju i pomoc. Budi nam svima u bolestima iscelitelj, u tuzi iscelitelj, u žalosti posetitelj, u bedama i uždama pomocnik, a na smrtnom casu milostiv pokrovitelj i zaštitnik da bi pomocu tvojih svetih molitava i mi grešni udostojili se primiti pravo spasenje i naslediti Carstvo Hristovo. O svece Božji, ne postidi našu dušu koju na tebe silno polažemo, no javi nam svoje mnogomocno zastupanje, te da slavimo i velicamo Boga, divnoga u Svetim Svojim, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
  • Sveti Sava

    •••Dnevne Molitve•••
  • U ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin
  • Slava Tebi, Bože naš, slava Tebi.
  • Care Nebesni, Utešitelju, Duše Istine,
  • Koji si svuda i sve ispunjavaš;
  • Riznico dobara i Životodavce,
  • Dodi i useli se u nas, i ocisti nas od svake necistote,
  • I spasi, Blagi, duše naše.
  • Sveti Bože, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni, pomiluj nas. (triput)
  • Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
  • Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode ocisti grehe naše;
  • Vladiko, oprosti bezakonja naša;
  • Sveti, poseti i isceli nemoci naše, imena Tvoga radi.
  • Gospode pomiluj. (triput)
  • Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu,
  • I sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
  • Oce naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje,
  • Da dode carstvo Tvoje,
  • Da bude volja Tvoja, i na zemlji kao i na nebu;
  • Hleb naš nasušni daj nam danas, i oprosti nam dugove naše,
  • Kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje,
  • No izbavi nas od zloga.
  • •••Molitva za decu•••
  • Gospode Isuse Hriste, Koji si Sam bio Dete, i Koji si decu voleo i blagosiljao, pomiluj i spasi decu našeg vremena: da se nekrštena krste, a krštena da se verom u Tebe i ljubavlju prema Tebi utvrde. Spasi, Gospode, onu decu koju njihovi neverujuci ili zloverni roditelji kvare bezbožjem ili zloverjem i odvlace ih od Tebe, Koji si jedini Spas i Izbavitelj njihov. Spasi, Gospode, i onu decu koju bezdušni, bezbožni ili bezverni zli ucitelji, udaljuju od Tebe Tvorca njihovog, i uvode u društvo dušom ogubanih. Spasi, Gospode, onu decu cije ciste duše oskvrnjuje svaki nemoral na ulici i razvrat u pozorištu, na televitziji i u bioskopu. Spasi ih od ovih necistota. Spasi, Milostivi, i onu decicu bez roditelja koja su pala pod ruku surovih staratelja, zlog ocuha i macehe, spasi ih od slušanja hulnih reci i gledanja zlih dela. Pomozi, Svemoguci, da deca uzrastu i sazru za sinovstvo Božije i gradanstvo Nebeskog Grada na svoje vecno spasenje a u Tvoju slavu i hvalu. Amin.
  • Vrh Strane

    •••Molitva za roditelje i bližnje•••
  • Spasi Gospode i pomiluj roditelje moje ( imena), bracu, sestre i srodnike moje po telu i sve bližnje roda moga i podari im mirna Tvoja blaga. Spasi Gospode i pomiluj stare i mlade, uboge i sirote, udovice, bolesne i žalosne, koji su u bedi i nevolji, u tamnici i ropstvu. Sacuvaj Bože sve one koje zbog Tebe i vere pravoslavne gone neznabošci, bezbožnici i jeretici. Poseti ih, ukrepi, uteši i silom svojom podaj im uskoro izbavljenje i slobodu. Spasi Gospode i pomiluj sve one koji nas mrze i vredaju i cine nam smetnje, ne dozvoli da propadnu zbog nas grešnika. Prosveti svetlošcu Tvoga poznanja one koji, zaslepljeni sektaškim onbmanama, odstupiše od pravoslavne vere. Privedi ih Tvojoj svetoj apostolskoj Crkvi. Amin.
  • Sveti Arhandjel

    •••Molitva za zaštitu od necistih sila•••
  • Bože vecni, koji si rod ljudski izbavio od robovanja davolu, izbavi i mene, slugu Tvoga, od svakog dejstva necistih duhova.
  • Naredi zlim i necistim dusima i demonima da odstupe od duše moje, i da ne borave niti se skrivaju u meni, nego neka radi svetog Imena Tvog, i jedinorodnog Sina Tvog, i Životvornog Duha Tvog, beže od stvorenja ruku Tvojih i da budem ocišcen od svakog iskušenja davolskog, da bi sveto i pravedno i pobožno poživeo, udostojavan precistih Tajni jedinorodnog Sina Tvog i Boga našeg, sa kojim si blagosloven i preproslavljen, sa presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova.
  • Amin.
  • •••Molitva pre dorucka•••

  • Presveta Trojice, pomiluj nas; Gospode, ocisti grehe naše; Vladiko, opropsti bezakonja naša; Sveti, poseti i isceli nemoci naše, imena Tvoga radi. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin.
  • •••Molitva pre rucka•••

  • Oce naš, koji si na nebesima, da se sveti ime Tvoje, da dode carstvo Tvoje, da bude volja Tvoja i na zemlji kao na nebu; hleb naš nasušni daj nam danas; i oprosti nam dugove naše kao što i mi opraštamo dužnicima svojim; i ne uvedi nas u iskušenje, no izbavi nas od zloga. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin
  • •••Molitva posle rucka•••

  • Blagodarimo Ti, Hriste Bože naš, što si nas nasitio Tvojim zemaljskim dobrima; ne liši nas ni Tvog nebeskog carstva, vec kao što si došao medu ucenike Svoje, Spasitelju, darujuci im mir, dodi i medu nas i spasi nas. Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin
  • •••Molitva pre vecere•••

  • Ješce ubogi i nasitice se, i proslavice Gospoda koji Ga traže; živa ce biti srca njihova u vekove vekova.Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.Gospode pomiluj (triput).Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin
  • •••Molitva posle vecere•••
  • Tvoja utroba, Bogorodice, posta sveta trpeza s Nebesnim Hlebom, Hristom Bogom našim; svaki koji jede od Njega ne umire, kao što rece On, Hranitelj sviju.Slava Ocu i Sinu i Svetome Duhu, i sada i uvek i u vekove vekova. Amin.Gospode pomiluj (triput). Molitvama svetih Otaca naših Gospode Isuse Hriste Bože naš pomiluj nas. Amin
  • beli andjeo

    •••Molitva pre ucenja•••
  • Sveblagi Gospode, pošalji nam blagodat Tvoga Svetoga Duha,Da osnaži naše duhovne sile, da bi, pazeci na ucenje koje nam se predaje, porasli Tebi, Našem Tvorcu na slavu, roditeljima našim na radost, a Crkvi i Otadžbini našoj na korist. Amin
  • •••Molitva posle ucenja•••

  • Blagodarimo ti, Stvoritelju, što si nas udostojio Tvoje blagodati, te smo primili ucenje.Blagoslovi naše starešine, roditelje i ucitelje koji nas vode poznanju dobra, i daj nam silu i moc da produžimo ovo korisno ucenje.Amin.
  • •••Molitva na pocetku rada•••
  • Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog. (triput) Gospode Isuse Hriste, Jedinorodni Sine Oca nebeskog, koji si bez pocetka, Ti si rekao Tvojim precistim ustima: Bez mene ne možete ništa ciniti.Gospode moj, verom i srcem primam u dušu svoju to što si rekao, klanjajuci se blagosti Tvojoj.Pomozi mi grešnome na delu koje pocinjem, da ga s Tobom dovršim, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
  • •••Molitva posle rada•••
  • Neka je blagosoveno ime tvoje,Gospodi Isuse Hriste,Boze nas,koji si ukrepio nase slabe snage da danas zavrsimo ovaj posao nas i trud nas.Ti si Hriste Mnogo milostivi,punoca svakoga dobra i nagrada svakoga bogougodnog truda i rada :ispuni radoscu i veseljem srca nasa i dela ruku nasih ukrepi i blagosovi,na slavu svetoga imena Tvog, i Bespocetnog Oca i BozanskogDuha Tvog.Amin
  • Vrh Strane


® zoran66 2010 ©